Ako bi me pitali šta najviše volim da radim, rekla bih – da pevam i pišem. Ovo nije biografija u pravom smislu – već malo moje pevačke prošlosti.

Rođena sam 30.121975. u Nišu.

Pevački ralenar sam demonstrirla javno na proslavi mog 4. rođendana kada sam se popela na stolicu i otpevala tadašnju himnu "Hej, Sloveni" i to celu. Sa 5 godina sam već pevala sa mikrofonom uz pratnju orkestra mog tate saksofoniste po vokaciji. Zvali su me čudo od deteta.

Sećam se jednog poziva direktora niške firme koja je slavila 100-godišnjicu firme u Domu vojske i to u pismenoj formi – "da se poziva mala Ivana da svojim nastupom ulepša proslavu’’ sa zvezdama Biljanom Jevtić, Žikom Milenkovićem, itd. i da će mi za to biti isplaćena suma.(Ne sećam se kolika, ali nije bila mala.) Pevala sam sa svojih 7 godina pred par hiljada ljudi "Živela Jugoslavija" od Brene. Nekima sm videla suze u očima a aplauz je trajao toliko dugo da sam na bini ostala još 5 minuta jer nisam znala da li smem da odem dok traje aplauz.

Isplivali su još neki moji umetnički talenti – crtam, pišem pevam, imitiram – to sam po čitav dan mogla da radim.

Bila sam Vukovac, odličan đak u gimnaziji društveano-jezičkog smera u Sokobanji. Često sam pobeđivala na takmičenjima iz književnosti, likovnog, engleskog jezika, recitovanja. Neizmernu glupost sam pokazivala na časovima fizike kada su mi se svi smejali.

Pošto nisam mogla da odlučim na koji fakultet da krenem spremala sam prijemni iz engleskog jezika, psihologije, likovne umetnosti tj. za fakultet primenjene umetnosti odsek modni kreator i na kraju upisala prava jer sam pomislila kako bih ja bila odličan advokat, a i pravdoljubiva sam. Posle 2 godine studija tačnije 1996. radila sam na prvoj privatnoj televiziji kao spiker i voditelj i to na molbu vlasnika jer nikakvih ambicija nisam imala vezanih za voditeljstvo, da bih 1998. bila na prvoj audiciji za rad na Opštinskoj televiziji. Čitala sam vesti uglavnom, učestvovala sam u njihovoj pripremi i zbog obaveze nošenja sakoa za vreme čitanja vesti često sam se žalila da nemam šta da obučem tj. otkud mi toliko sakoa? Tako je nastala emisija ,, Nemam šta da obučem’’. Paraleleno sam radila i na radiju. Noću bih spremala ispite, vikendom pevala. Apsolvirala sam u roku i osetila da mi je dosta studentskog života bez para, u grču,bez dobrog parfema. Tražila sam neki plaćeniji posao od svih koje sam do sada radila. I eto baš takvog! Doček Nove 2000. u Banja Luci i ugovoreni nastupi do leta! Skoro 2 godine sam provela u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini pevajući po klubovima,diskotekama. Narod me je iskreno voleo. Dolazili su da me slušaju, davali pohvale, plakali kad odlazim iz njihovog grada. Umela sam da počnem sa pesmom ’’Knocking on a heaven’s door’’, a da završim sa ,,Srpkinja je mene majka rodila’’. Moji roditelji su bili očajni što sam između toliko poziva izabrala da pevam.

Uglavnom sam bila dobra devojka, osim što sam volela da izlazim do kasno, da igram do iznemoglosti, da odem sama na more i u inostranstvo, da slupam tatin auto više puta...većih problema nije bilo.

2002. sam sa jednim koferom stigla u Beograd. Pevala sam po klubovima strani rok i pop da bih kasnije repertoar prilagodila metropoli. Bila sam sluđena muzičkim ukusom većine Beograđana.

Vratila sam se svojim savršenim imitacijama domaćih pevača Cece, Stoje, Indire, Brene. Pevala sam na splavovima, svadbama, žurkama. 2003. sam se udala. Zapravo, pre toga sam imala pesmu koju sam trebala da snimim u duetu sa Knezom. Kneza nisam ni poznavala pa sam potražila njegovog menadžera Panu. Pana me usput upoznao sa izvesnim Dejanom i ja zaboravim na duet sa Knezom. U maju 2003. Rodila sam devojčicu Lolu i do dana današnjeg svaki dan života ima lepši smisao jer sam ispunjena ljubavlju koja se ne može porediti sa drugim ljubavima. 2005. na TV Palma počinje emitovanje moje modno-muzičke emisije ,,Nemam šta da obučem’’. Prvu emisiju sam snimila sa gostima Vesnom Jugović, Toni Montanom i Gogom Sekulić.

Sada u 2007. Emisija se emituje na TV BN, TV Pink +, i Pink Extra, TV Kopernikus, KTV, TV MM, TV Most itd. Gosti su poznati modni kreatori i ostale javne ličnosti ( Zvonko Marković, Darko Kostić, Bata Spasojević, Irena Grahovac, Ceca, Azis, Jelena Karleuša, itd.). Preko 100 domaćih imena je do sada bilo u emisiji.

2007. izdajem svoj prvi CD pod nazivom "Spremna na sve" na kome sam autor teksta pesama "Milenijum" i "Tvrdoglava".

Festivali: 2001. Zrenjaninski "Opadaj lišće" (R. Radivojević, Vlada Grajić)

2005. Radijski "Alergična na ljubav" (muz. Saša Mare, tekst B. Vujović, aranžman Struja.

Pesma je bila u 5 najslušanijih nakon godinu dana emitovanja, nagrađivana na BG Pobedniku kao hit Radijskog festivala i TV Palma.)

2007. Budvanski festival (muz. Leontina, tekst Elektra, aranž. Struja)

Najdraža pobeda – sa 18 godina 1. Glas Sokobanje sa pesmom ,, Svilen konac’’.

Zbirka pesama i eseja "Moja peta avlija" završena je 2003. godine. Ponosna sam na svoj tekst

"Utilitarizam u pravoslavnom Hrišćanstvu" posle koga mislim da će mnogi staviti prst na čelo. Biće objavljena kada osetim da je vreme za to. Jedna rečenica iz zbirke pesama je i "Niko mi u nasleđe ko plodno tle ne ostavi radost niti kažiprstom pokaza – tamo!" zbog koje me profesor književnosti (a i zbog mnogih drugih tekstova) zvao ženski Andrić. Suština ove rečenice je da nisam imala najsrećnije detinjstvo i da me niko nije učio da život treba živeti sa radošću. Niti me ko usmerio na pravi način kao što se to danas čini sa talentovanom decom. Ali sam danas srećna zbog toga jer sama sam birala put i sama kujem svoju sreću.

Vrline: neprirodna plavuša, 91-61-91, pravdoljubiva, istrajna, uporna, analitična, druželjubiva, odlično kuvam, ambiciozna, surovo realna, volim dobar provod.

Mane: prirodna crnokosa, nestrpljiva, tvrdoglava, emotivna, perfekcionista, sanjar, odlično kuvam.

Planiram svoju modnu liniju "Elektroshock" kao relizaciju jednog od svojih snova da budem modni kreator.

Iza mene je stotine nastupa,snimljenih emisija, aplauza. To je moj kamen temeljac  za ono što želim da postignem.

Dejan Milićević je nakon prvih urađenih fotografija kumovao mom novom imenu Elektra. Istog dana kada je umrla moja kuma koja mi je dala ime Ivana.

Elektra,ne kao kamen, niti ona iz grčke tragedije! Ime sam dobila u godini Tesle pa često pomislim kako bih volela da sam ljudima svetla tačka – ma šta to značilo. Mene je ljubav prema Bogu i dragim ljudima spasavala mraka i padova i ista me danas čini svetlom u duši.

Hvala ti što si me hteo(la) bolje upoznati.
Ovo su neke od teza iz mog života.

Ostalo pripada samo meni.

Tvoja Elektra